Najnovije informacije potražite na našem blogu abskolanis

Tantum possumus quantum scimus

Toliko možemo koliko znamo.

четвртак, 25. фебруар 2010.

ŠTA JE TO UČENIČKI PARLAMENT

Učenički parlament je zakonom zagarantovana formalna institucija, koja učenicima omogućava demokratski način udruživanja radi zastupanja interesa svih učenika u školi, kao i učešće učenika u donošenju odluka koje se njih neposredno tiču.

Zbog čega je značajno postojanje učeničkih parlamenata?
Zbog toga što garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja...
Učenički parlament omogućava lični razvoj učenika.
Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz učeničke parlamente i doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi.
Učenički parlament doprinosi razvoju kolektivnog odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole.
Učenički parlament je mesto koje omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova.
Učenički parlament podrazumeva usvajanje demokratskog znanja i vrednosti, kroz prihvatanje različitosti.
Učenički parlament omogućava razvoj demokratske kulture.
Učenički parlament omogućava bolju komunikaciju i podstiče donošenje zajedničkih odluka prihvatljivih za sve strane.

Zašto je bitno da učenici budu uključeni u proces odlučivanja kroz učeničke parlamente:
Zato što učenici najbolje razumeju svoje potrebe.
Zato što najbolje prepoznaju svoje probleme i probleme svojih vršnjaka te u tom smislu mogu da omoguće školi da im što bolje izađe u susret.
Zato što učenički parlament pruža mogućnost učešća svih učenika bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, imovinsku ili polnu pripadnost.
Zato što se kroz učenički parlament lakše čuje glas svih grupa i podgrupa u školi bilo da su u pitanju izbeglice, interno raseljena lica, manjinske grupe ili lica sa smetnjama u razvoju.
Zato što mladi treba da učestvuju u procesu odlučivanja, jer na taj način jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti.
Zato što će se školske odluke bolje i spremnije realizovati.
Zato što se razvija demokratsko društvo i pravednije uređuje školski život.
Zato što se tako poboljšava odnos i saradnja između učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnih saradnika.
Zato što to utiče na njihovu bolju informisanost.
Zato što na taj način oni mogu da podstaknu aktivnije učešće roditelja u školskom životu.
Zato što sa svojim idejama mogu da pokrenu i realizuju projekte u saradnji sa organima škole.
Zato što mogu da pokrenu pitanja značajna za učenike u lokalnoj zajednici.

Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

ZA UČENIKE
ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima
prihvatanje prava i odgovornosti
uvažavanje ličnosti učenika
svestran razvoj učenika
iskustvo timskog rada
učenje o različitosti i nediskriminatorskom ponašanju
jasna i blagovremena informisanost svih učenika
mogućnost uticanja na odluke bitne za učenike
kvalitet saradnje između učenika i nastavnika
veće zadovoljstvo radom i životom u školi

Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

ZA ŠKOLU I NASTAVNIKE
bolja saradnja i komunikacija sa učenicima
upoznavanje sa željama i potrebama učenika
smanjivanje odgovornosti i podela obaveza
zadovoljstvo donošenim odlukama, bez prisile
smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu
lakša adaptacija na promene
veće zadovoljstvo radom i životom u školi
Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

ZA RODITELJE
odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju
lakše identifikovanje potreba svih strana
bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom
manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece
primena naučenih veština (prihvatanje različitih mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja...) u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontat
aktivno uključivanje u školski proces
Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

ZA LOKALNU ZAJEDNICU
lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija
lakša i bolja informisanost o životu u školi
bolja raspodela namenskih sredstava
mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva
kvalitet rada škola se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici

Šta je natačno, a priča se...
Učenički parlament omogućava više prava za učenike, a manje za nastavnike!
NE. Formiranje učeničkih parlamenata ne predstavlja gubitak autoriteta kod nastavnika, već predstavlja mogućnost za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i utiče na bolju međusobnu saradnju između nastavnika i učenika.
Učenicima je dato pravo da organizuju parlament, a oni nisu spremni da prihvate sopstvenu odgovornost.
NE. Prava se nikome ne daju, ona svakome pripadaju od momenta rođenja. Učenicima je na osnovu nacionalnih i međunarodnih dokumenata omogućeno da se udružuju radi učešća u donošenju odluka. Zalažući se za ostvarivanje sopstvenih prava učenici u sebi razvijaju osećanje odgovornosti i poštovanje prava drugih.
Učenici nisu dovoljno kompetentni da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču života u školi!
NE. Učenici su dovoljno zreli da sami prepoznaju svoje osnovne potrebe, a samin tim i odluke koje su važne za njih, što ih čini uspešnijima prilokom donošenja odluka. Zainteresovanost svih strana za donošenje bitnih odluka u školi je podjednako važna kako za učenike tako i za nastavnike.
Parlament omogućava učenicima slobodu da rade ono što žele!
NE. Cilj formiranja učeničkih parlamenata ne znači potpunu slobodu činjenja za učenike. Učenicima se kroz učeničke parlamente pruža mogućnost da se udružuju i učestvuju u donošenju odluka, a samim tim uče da njihova prava imaju ograničenja i da prilikom ostvarivanja sopstvenih prava ne smeju da ugrožavaju prava drugih.
Mogućnost organizovanja učeničkih parlamenata predstavlja dodatnu obavezu kako za nastavnike, tako i za učenike!
NE. Učenički parlamenti smanjuju obaveze, jer utiču na vreme koje se troši na sučeljavanje različitih stavova i rešavanje konfliktnih situacija. A utiče i na kanalisanje slobodnog vremena kroz aktivnosti koje doprinose zadovoljstvu rada i života u školi.
Učenički parlament je mesto gde se rešavaju svi problemi!
NE. Na sastancima učeničkih parlamenata treba izneti različita mišljenja i istaći probleme učenika. Međutim, neki problemi prevazilaze okvire delovanja parlamenta i u takvim situacijama neophodno je obratiti se nastavniku, direktoru, stručnom saradniku ili nekom drugom nadležnom organu.
Predstavnike učeničkih parlamenata čine samo učenici sa odličnim uspehom!
NE. Da bi učenički parlament funkcionisao nije neophodno da njegovi predstavnici budu samo najbolji učenici u školi. To što neko ima odličan uspeh ne mora da znači da će da bude i uspešan parlamentarac. Da bi bili uspešni, predstavnici parlamenta, učenici treba da budu otvoreni, komunikativni, informisani, sigurni u sebe, spremni da prihvate različitosti, da imaju mogućnost samokontrole, objektivnosti i realnosti.
Učenički parlament zahteva dodatna materijalna / finansijska sredstva od strane škole.
NE. Jedna od aktivnosti učeničkih parlamenata je i mogućnost podnošenja i realizacije različitih projekata, kroz koje mogu da ostvare željene aktivnosti. Za organizaciju učeničkih parlamenata potrebna je samo dobra volja i saradnja svih u školi.
Predstavnici učeničkog parlamenta samoinicijativno donose odluke, koje su samo u njihovom interesu.
NE. Izabrani predstavnici predstavljaju i zastupaju sve učenike škole. Poverenje koje im je ukazano na izborima pravdaju donošenjem odluka koje su u interesu svih učenika, bez diskriminacije. Učešće u donošenju odluka ne poistovećuje se sa apsolutnom samostalnošću u donošenju odluka.
Proces kolektivnog odlučivanja podrazumeva da mišljenje svakog učenika mora uticati na donošenje konačne odluke.
NE. Izražavajući sopstveno mišljenje treba imati u vidu da to pravo imaju i drugi. Svaki učenik koji očekuje da njegovo mišljenje bude saslušano i uvaženo, mora to činiti i u odnosu na druge. Učešće u procesu odlučivanja ne znači, da mišljenje mora nužno uticati na donošenje konačne odluke. Proces zajedničkog odlučivanja podrazumeva razmenu i saradnju kroz aktivno slušanje, uvažavanje i poštovanje, a ne odnos pobednika i gubitnika.
* na strani su korišćeni materijali iz publikacija nemačke vladine organizacije GTZ 

Нема коментара:

Постави коментар